Bakterija Helicobacter pylori se najčešće prenosi zagađenom hranom ili vodom. U ljudi želudačna kiselina za nekoliko sati ubije skoro sve bakterije koje se unesu sa hranom ili vodom što predstavlja zaštitu od bakterijskih infekcija. Za razliku od ostalih bakterija Helicobacter pylori je može da preživi u želucu jer oko sebe stvara sloj amonijaka koji ga štiti od želudačne kiseline. Infekcija ovom bakterijom u nekih ljudi izaziva čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, u nekih dispepsiju, u nekih rak želuca, a u velikog broja ljudi infekcija sa Helicobacterom pylori nije praćena nikakvim simptomima.
Za dijagnozu infekcije sa Helicobacterom pylori postoji više testova. Testovi koji se najčešće koriste su pregled stolice na antigene (delove bakterije) Helicobactera pylori, određivanje antitela na Helicobacter pylori u krvi bolesnika, urea izdisajni test kao i gastroskopija,odnosno pregled želuca, sa biopsijom. Svi ovi testovi imaju određene prednosti, ali i ograničenja – na primer urea izdisajni test nije pouzdan ako je pacijent u roku od mesec dana pre testiranja uzimao antibiotike koji deluju na Helicobacter pylori.
Danas se smatra da svaku infekciju sa Helicobacterom pylori treba lečiti, bez obzira da li je ova infekcija izazvala neko oboljenje ili ne. Razlog za ovakav pristup leži u činjenici da dugotrajna infekcija sa ovom bakterijom može dovesti do oboljenja poput čira ili raka želuca. Lečenje se sprovodi kombinacijom više antibiotika koji deluju na Helicobacter pylori (uzimanje samo jednog antibiotika u većine bolesnika nije dovoljno da se infekcija Helicobacterom izleči) i lekova iz grupe inhibitora protonske pumpe-to su lekovi koji smanjuju lučenje želudačne kiseline. Ova terapija je efikasna u većine bolesnika, ali neki pacijenti – poput onih koji imaju šećernu bolest ili pernicioznu anemiju, reaguju na nju znatno slabije.
Prim. dr sci. med. Slobodan Kažić,
Specijalista interne medicine
